dragi mini forum Srbije.
vreme leti i nikako da ažurno objavljam to što se dešava na mojoj mini sceni. ali nadam se da če biti više vremena pa tako objavljujem kratku pričicu o kupovini Mini Coopera MK1 za mog prijatelja gospodina Dragota iz Maribora. za prvo objavljivanje sam izabrao baš vaš forum ;-)
ako sam promašio rubriku, molim moderatora da premesti topic.
Uvod:
u novembru me nazvao nepoznati gospodin sa simpatičnom željom. želeo je imati MK1 coopera. naravno nisam ga ni uzeo uzbiljno.... ali uverio me da je takvog minija vozio u 60tim godinama pa smo se dogovorili za posetu. na sto sam poredao oko 7 kjniga o mini cooperima i testirao šta sve zna.... no čikica me uverio da zna šta je cooper i na kraju me zamolio ako mu ga nađem u dobrom stanju. naravno odmah sam rekao DA.
nakon mesec dana svakodnevnog pretraživanja coopera po evropi našao se nekoli njih simpatičnih. naravno večina plagijati.... ali da skratim priču koja je veoma duga.
našli smo pravog. Morris Cooper MK1!!!!!!
dugo su trajali razgovori sa prodavačem i naravno odmah smo kupili kartu za avion kako bi išli po njega. moja žena se odma složila za put po minija. naravno bolje da su na putu dvoje ljudi, pošto ipak auto je star 45 godina pa nikad se nezna šta se može doditi na putu.
put do londona je veoma kratak... ali da smo došli do minija to je veoma duga i posebna priča koju mogu da ispričam samo ako otvorim pivo pošto je bilo neverovatnih događaja.
ajde opet da skratim priču.....
vlastniku sam pozvonio u 21 sati noču. napolju je bilo sigurno -10 i mini je izgledao ovako:
još jedan krug oko auta:
i uverio sam se da je pravi cooper!!!!
sve što je značajno za coopera bilo je na njemu.
nije bilo truleži, svi delovi originalni.... skoro da nepoverujem....
trajalo je više od jednog celog dana da smo obavili sve potrebno vezano za kupovinu auta. najgore je što sam isporučio sve novce a vlastnik mi nije dao da sednem u minija i da ga odvezem jer je bio odjavljen iz prometa i ja kao stranac nebi vozio osiguran auto. ma rekao sam.... ko če znati.... i on mi odgovorio.... moj sin je policajac, nemogu to dopustiti.
zadnja slika sa bivšim vlastnikom.... koji je ga vozio po poslednji put sa suzama u očima.... i bogami nije ga štedeo.....
sutra nastavljam sa pričom ;-)
