obečanje treba održati i drago mi je da mogu predstaviti i moj deo priče u slikama.
na žalost porodični fotoaparat je bio u londonu sa ženom a ja sam uzeo moj "garažni" fotoaparat za slikanje sve vezano za minije..... i ono što se može najgore desiti... več kod prve fotografije počeo se javljati znak za praznu bateriju
kako je sve počelo?
jedne večeri pričao sam preko skaypa sa Jeffom. on mi kaže da upravo priča sa Vladimirom i vuče ga da skokne do srbije. nakon nekoliko sekundi rekao sam mu da ja ionako idem u srbiju pa ako hoče neka doleti i idemo do BG zajedno. to što se mi kod njega najviše sviđa uvek je za akciju. složili smo se vezano uz datum i ostalo je samo još da rezerviše avionsku kartu. na žalost on bi se trebao vratiti več za četri dana a ja sam ostao duže.... pa je bilo najzgodnije da doleti direktno u BG.
u međuvremenu objavljen je bio i program tour de Šumadija, to jest tour de kafana.
ujutro me je na dočekao Gajudin i zajedno smo krenuli prema Vladimiru i Jeffu. potrpali smo se u njegov auto i prva fotografija je več tu:
i gde smo krenuli? pa u garažu- radionicu od Gorana:
veoma mi je drago kad sam u bilo kojoj mini garaži, radionici. još više me je obradovala moja prva poseta Geminijeve radionica. u njoj ima dosta finog blaga, patine, mini stvari, u vazduhu dosta intuzijazma a dvorište puno zanimljivih modela. ni sam Jeff se nije mogao načuditi. sa fotoaparatom je sve redom obišao (iza se vidi i prekrasan GT!):
dvorište ze zaista prepuno! naravno najzanimljivije je ono što se krije pokriveno
i meni veoma drag austin 1300 najbolje serije ikad proizvedene. navodno ni sama austin tvornica mu nije poklonila toliko detalja kao što IMV u svoje vreme:
nakon posete smo se morali odmoriti. naravno u klubskoj kafani. tamo smo se okupili i sa ostalim članovima mini kluba srbije. pogotov mi je bilo drago što sam video Almu, Sinišu i Marka. odmah nakon toga jutranje pivo na prazan želudac (a poneki i šljivku) dalo je snage da pođemo na put.
samo što smo stigli do avale..... več smo neplanirano stali!!!
zašto? zbog YUGA. Jeff ima več godinama želju za Yugom i kad god šetamo bilo gde ima budno oko za Yugom. a mi smo naleteli na sam start relija na avalu i kolonu yuga!!!
Jeff je izjurio sa fotoaparatom i naravno pregledati smo morali sve Yugiče! ja sam se smrznuo bez jakne..... a Jeffu nije smetala ni kišica dok je jurio svojim fotoaparatom.
ovaj me je podsetio na MG metro:
ovi šarafi su me malo uplašili ali divna mu je felna:
kad smo napustili yugiče produžili smo put prema Sopotu:
put je bio divan kroz prekrasnu šumadiju. pogotovo jer se još nikada nisam vozio tom pokrajinom. prognoza je bila veoma loša, sama kiša, nizke temperature itd..... ali od nekuda se pokazalo sunce verovatno samo da nas usreči.
bili smo ogladneli i stali u Sopotu na Burek!!!!
kako nisu imali posni burek
ja sam probao posno pecivo i naravno jogurt a neki su pojeli čak i dva bureka
ipak sam brzo ogladneo. svom srečom Alma brine za nas koji volimo bilje.... pa spremila u slučaju nužde i vege sendvič. moram priznati da odavno nisam jeo tako dobar domači vege sendvič! hvala!!!!
kako je bila to tour de kafana.... ubrzo smo stali na predivnom soskom brdašcu u nekoj etno kafani:
odmah se nazdravilo novom rundom piva a Jeff je trebao da se isporba u iskapanju kuvane rakije (nadam se da nisam pogrešio u imenu)
ja sam bacio oko na okolinu:
i put me vodio kroz stara vrata u dvorište sa apartmanima u starim vajatima:
čovek poželi da ostane još koji dan duže da se nauživa mira i tišine daleko u prirodi van bučnih gradova, puteva. nadam se da jednog dana budem toliko pametan i umesto klasičnog odmora dođem ponovo u ovo etno selo kako bi iskusio duh u kojem su nekad ljudi živeli:
ponovo smo seli u aute i krenuli dalje na put. išli smo prema Aranđelovcu u naše etno selo gde smo imali rezervirano spavanje. dobio sam sobu zajedno sa Jeffom. naravno mini magazin je dobio mesto pored mog kreveta ;-)
sobe su bile toliko simpatične da se mi nije ni izlazilo..... ali u glavnom prostoru- kafani etno sela čekalo je društvo i zaista mnogo tekučine..... one Lavovske:
ali to nebi bila prava tour de kafana ako nebi krenuli i u nočni život. u Aranđelovcu sačekao nas je Proka. pre nego što sam uspeo videti njegovu garažu.... potrebno je bilo videti lokalnu kafanu sa hranom. to jest ogromno mesa, čevapa, luka, piva, šljivke itd.....
nakon klope navelo nas sa Jeffom da skoknemo u još jednu mini garažu- Prokinu. več ispred nje prizor fin!
poznati nekadašnji Prokin naranđasti mini sa minijada i dobitnik nagrade najorginalnijeg minija sada je u rukama drugog dobrog vlastnika. bilo je zanimljivo videti reportažu o tom miniju u novinama. hvala Brančetu, da me je u njemu provozao. mogu reči da je neviđeni 850 motor vozio nas četvoro u njemu uzbrdo iznad Aranđelovca bez ikakvog problema. a mašina kao da prede:
a u garaži je bio u shorty! skračeni beatles mini kako ga ja nazivam:
i dobra stara nalepnica na vratima garaže:
kako je bila u gradu več duboka noč ipak je bilo prerano za kafanu sa živom muzikom...... i vratili smo se u etno selo na piče:
e od tu dalje je cenzura. i cenzura, cenzura pa ponovo cenzura. zapravo tu je nestalo filma u fotoaparatu sve dok nije nestalo piča.
ranu ujutro se je leglo i spavalo sve do doručka na kojem nas je sačekala upravo došla preostala ekipa. drago mi je bilo videti stare prijatelje.
moja prva mini vožnja je bila u žutom miniju jovanovskog. kako več neko vreme pratim tog minija na forumu posebno mi je bilo drago i sesti u njega. moram pohvaliti veoma komaktnu vožnju koju pruža i neverovatnu snagu 850 motora!
super mi je rešenje sa novcima i prekidačem
ja odmah nisam znao u čemu je štos ali nadam se da čete vi pronači pravi odgovor čemu služi to rešenje!
najbolji miniji!!!!
i tako smo došli do Oplenca, naše krajne točke tour de šumadija!
ja sam bio oduševljen unutrašnjostjom. prekrasni mozaiki i jako mi je žao da nisam uspeo zapamtiti zanimljive podatke vezanane za izgradnju:
video sam mnogoštošta u svetu. ali unutrašnjost me nije pustila ni malo ravnodušnog:
mozaike bi mogao gledati satima i nebi bilo dovoljno:
i Jeff je bio fasciniran:
a napolju su fascinirali miniji!!!
Dalibor je pokrenuo grupu i krenuli smo prema vinariji porodice Karađorđević:
tu je bilo jako zanimljivo predavanje o istorije vinarije. lepo je bilo i siči u podrum po veoma zanimljiv kamenim stepenicama:
ima tu sačuvanih i starijih godišta. pravo čudo je kako su preživele ove boce a uz njih ide i zanimljiva prića:
od tu dalje je došla i vožnja sa Daliborovim minijev ljubičicom!!!
iskreno rečeno kad sam vido ovog leta minija mislio sam OK.... nekako se vozi. izgleda dobra osnova za obnovu. ali kad sam ovoga puta seo u njega video sam da sam se jako varao. mini je predobar u vožnji. neverovatno kompaktan i živ!!!! mislim da je u mehanskom stanju u samom vrhu minija.
svaka priča ima i svoj kraj.
na žalost ova je imala prebz kraj. vreme je proletelo, ostalo je nekoliko malo slika i puno sečanja.
stali smo na zadnjoj stanici na kojoj smo se i pozdravili sa društvom odakle je svako krenuo svojim putem.
hvala vam na predivnoj organizaciji.
hvala na vam pozivu i svoj pažnji.
hvala na provodu, vožnjama, da sam mogao da doživim prekrasnu šumadiju.