Mini Radionica > Istorija

Mini Cooperi na "Velikoj nagradi Beograda" 1968.g. Ušće

(1/4) > >>

Divac:
Fefe, traži Jovicu Palikovića

Brutalac, Gregore tražite Gorana Štroka

Gde su završili njihovi Cooperi???


Članak iz 1968.g.

Fefe:
Jovica Palikovic zivi u Hrvatskoj...

Divac:

--- Quote from: Fefe on June 17, 2009, 15:48:20 PM ---Jovica Palikovic zivi u Hrvatskoj...

--- End quote ---

Onda Brutalac Ti traži oba.

Taman sam mislio da je jedan kod Amana :wink:

miroslav_ružić:
Zove se Goran Strok. Imam dosta Ljubljanskih auto magazina sa kraja 60-ih,70-ih,80-ih...to je bio najbolji magazin u jugi. U njima je dosta podataka o trkacima. Secam se da je u dosta brojeva vrsni trkac Goran Strok bio maneken za neku kozmetiku... A,da. Magazine je kupovao moj otac,ja sam stigao 79-te

mr.Bean:
Reportaza iz Blic-a: Goran Strok

Auto snova
U jesen 1966. upisao sam Pravni fakultet u Zagrebu. Posle odslušana četiri semestra, shvatio sam da su mi amortizeri, karoserija, gume, menjač, motor… mnogo zanimljiviji od rimskog prava. Još od dvanaeste godine života, kada mi je otac dozvolio da sam pokrenem vojni džip, sanjao sam da vozim brzo dobre automobile. Očev „fijat 1300“ sam vozio po kvartu u kom smo živeli bez dozvole, pa sam falsifikovao datum rođenja u rodnom listu kako bih šest meseci pre punoletstva polagao vozački ispit. Novi „audi“ moji roditelji nisu videli jer sam ga „zaplenio“ čim su ga kupili. Nedugo posle toga nagovorio sam roditelje da prodaju „audi“ i kupe mi auto iz snova „moris cooper“. Postao sam saobraćajni problem broj jedan jer je jednom točak od mog automobila završio u izlogu Francuske čitaonice na Preradovićevom trgu u Zagrebu. Novine su tada nazivale „huliganom za upravljačem crvene jurilice“.

Maleri
Na prvom reliju „Sutjeska“, kao vozač AMD „Sveučilište“, osvojio sam treće mesto. Na trci „1.000 kilometara oko Beograda“ iako su se u mom automobilu zapalile instalacije pa je nestalo svetla u kabini, a veliki kamen razbio šoferšajbnu, posle pređenih 750 kilometara, osvojio sam prvo mesto u ukupnom poretku. Posle pobede na Sajamskom reliju, u Beogradu 1968, ozbiljno sam se pripremio za prvi Jugoslovenski reli u dužini od 2.400 kilometara, čije su pojedine deonice prolazile kroz blatnjava sela Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Jaka kiša nas je pratila duž celog puta, pa sam u jednu krivinu ušao prebrzo, proklizao i podigao auto dva metra u vazduh. Kada smo se prizemili, pukao mi je hidrolastik pa mi je karoserija nalegla na točkove. Samo 400 kilometara pred ciljem.

Prvi na cilju
Suvozač Branko Krnjajić mi je pomogao da skinemo točak i slomljenu hidrauliku zamenio ciglom. Ubrzo se cigla od trenja zdrobila, pa smo je zamenili kamenom. On je probio pod automobila, pa je blato oblepilo celu kabinu, a nas na momente oslepljivalo. Posle 52 sata vožnje, uprkos svim malerima prvi smo prošli kroz cilj u Beogradu. Kasnije sam prodao „coopera“ u Minhenu i od pozajmljenog novca kupio BMW „2002 alpinu“ i u 21. godini osvojio drugo mesto u klasi i četvrto u ukupnom poretku na trci za Evropsko prvenstvo u Brnu u tadašnjoj Čehoslovačkoj i postao jako popularan u domovini.

     

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page