[Little bastard]

Nemam reci, neznam do sada koliko sam puta sve pregledao.
Gregore daj jos.

[gregor.tm]

Nemam reci, neznam do sada koliko sam puta sve pregledao.
Gregore daj jos.

hvala puno. obečavam biče nastavak za koji dan, samo da stignem kući.
imam još dosta raznih tema, koje nisam uspeo da objavim. dužan sam objavu nekoliko muzeja, putovanja, događaja, projekta pa na kraju i poslednje dve minijade....

[gregor.tm]

ovo je bilo prvo kiselo jutro u trečoj nedelji. anglezi nepamte kako kažu više od 40 godina unazad tako lepog sunčanog vremena. a mi nismo imali ceo mesec dana skoro ni kap kiše na putu.


jutranji pogled iz spavače sobe:


u GB su na svakom koraku kulturne baštine. ova je bila na spisku žene. i trebam da priznajem da to nije bila obična gomila kamenja stara nekoliko hiljada godina. atmosfera je bila zaista umirena sa jako profinjenom energijom koju si lako mogao da osetiš ma kako bio anti talenat za to.


ponovo je bilo vreme da se vratimo iz planina- mada su za nas ispod triglava to bila samo brda. vratili smo se pravo na plaže, kilometre plaža.


nakon kupanja natrag po selima. ta su kao iz bajke. neznaju šta je to stiropor fadada, PVC prozori, Ikea itd....
drže se svoje stare tradicije i ponosi su na to.


i seoski putevi su jako sređeni, zasađeni. ponekle samo sa grmljem, drvečem a i cvečem. nisu tako obsednuti kao kod nas da sve pored puta treba da se poseče, pokosi. tu je prva priroda pa onda put. a kod nas prvi put i sve njemu podređeno.


bez suvenira neide više. svako pa i neznam kako malo selo ima ih ogromno. celi dučani. ali kod nas u miniju je ponestajalo mesta.


i taj dan je bio moj rođendan. u jednom od gradova žena vidi pijacu i vikne STOJ. skoči iz minija i nakon par minita dolazi sa poklonom. našla je mini čestitku i šolju sa MK1 minijem. zlatna žena.


fotka nije neznam šta.... ali je bilo idealno za nočenje.... na rubu simpatičnog gradiča uz obalu.


i ova fotka nije bog zna šta.... ali je zanimljiva po tome da je tu tabla sa najdužim imenom gradiča na svatu. to nije zezancija. ipak pokušajte da pročitate ime.


i na red je došao novi muzej.... o tome sutra, prekosutra.

[r_dalibor]

Hvala na divnim slikama i hvala što delite vaše emocije sa nama!  Divno je videti sve te krajeve gde ste vi bili. Prelepo, sve su slike izvanredne, mnoge su za izradu postera ili čak izradu turističkog kataloga. Naravno da sam više puta pregledao i verovatno ču opet. Najviše mi se sviđa ona slika gde ste svi troje na plaži, prelepa je. Ako ima još, slobodno... mi smo svi jedna porodica.

  

[gregor.tm]

vreme je da nakon pauze idemo dalje sa putopisom.
muzeji automobila u GB so po mom ukusu. u njima ima onoga što mene najviše zanima. a to su engleske marke.unutrašnjost ovog muzeja je bila napravljena u stilu ulice zapravo pravog malog gradiča. 



još pogled iz drugog ugla.


i nastavili smo put prema severu:


još zadnji put na rajskim plažama i kupanja u oceanu:


nakon mora put nas je vodio u nacionalne parkove i prirodne rezervate pod imenom Snowdonia:


Snowdnonia je poznata po prekrasnoj pokrajini čije puteve su okupirali poznati automobilistički magazini za svoja testiranja i testne poligone. evo tu smo naleteli na dve mašini. naravno nakon njihovog foto šutinga ugurali smo se i sa našim trevijem.
naravno ima tu više fotki... ali za sada samo na kratko za prvi utisak sa najnovijim Mclarnom i desert sa strane poršeja.
a photo shooting je bio za EVO magazin.


inače u toj pokrajini se još uvek vidi veliki uticaj nekadašnjeg rudarstva....


kako je miniju mali rezervoar za gorivo počeli smo sa potražnjom pumpe:




kad sam obrisao prašinu na prozoru mogao sam videti unutra puno, puno još zapakiranih BMC i Leyland kutija sa zaboravljenimi i zapuštenimi delovima. na policama se moglo prepoznati i nekoliko minijevih delova 


evo jedan od najlepših trenutaka. Snowdonia ima ogromno jezera. do ovog smo došli skrivenim malim putičem. u planinskoj vodi smo se okupuali i preživeli nezaboravne mirne trenutke tišine oko i unutar nas. samo mi i priroda. nema turista, nema buke, samo mir.


mesta za kuvanje zapravo kuhinje smo birali takve da smo imali dobar i lep pogled na okolinu. nema večeg luksuza od letnje kujne.


kad kad smo trebali i dodatni odmor za počinak i meditaciju.


tipični engleski gradiči i arhitektura kao iz bajke.... i očito slučajno parkirani turisti sa krovnim kuferima. ali samo jedan od četri je klasičan stil.


ovde smo več osečali da put ide prema kraju. žena je htela još zadnje kilometre po Walesu da se provoza napoznatijim putem za minije u gradu Llandudno kojeg je zapamtila iz mini magazina. odličan grad i odličan brdski put koji je sa jedne strane otvoren na ocean.


majice mini kluba srbije su uvek bile samnom. drago mi je bilo nositi vaše majce. tu smo došli do kraja putovanja po Walesu kojeg smo prešli od Juga prema S i od Z prema Istoku i nismo imali osečaj da smo nešta veliko ispustili. naravno na forumu nije sve stalo.....
videli smo prekrasnu prirodu, brda, neverovatne plaže, puno mora, sela iz bajke i još više smo i doživeli.

[gregor.tm]

ipak to još nije kraj. to je tek kraj prvog dela putovanja.
najedamput smo videli da nismo ni toliko daleko od Liverpoola. setio sam se starog prijatelja sa kim sam više od 20 godina preživeo divno vreme na školovanjima i obrazovanju u inostranstvu. to je Goran iz Hrvatske koji več dugi niz godina živi u Engleskoj i kome bi mogao puno lepog i dobrog da napišem. nazvao sam ga i nakon nekoliko sati smo več spavali kod njega. nije se mogao načuditi kako u tako malom limu, kantici možemo putovati, živeti, spavati. i znam da če se čuti čudno ali živi u kuči u kojoj sam prespavao točno 22 godina nazad. neverovatno.
ujutro smo krenuli da istražujemo liveropool.
8.photobucket.com/user/gregor_tm/media/IMM2014/P1150910_zps78cc0fce.jpg.html][/url]

zna se da je liverpool oduvek lučki grad. ali malo više od 20 godina od kako sam bio tu prvi put, sve se je jako, jako promenilo. nisam ga više prepoznao. postao je pravi živi grad, koji je jako sređen i neverovatno pun, pun ljudi i događaja.


naravno otišli smo da pozdravimo liverpoolske dečake Bitlse


Beatlesi so stavili svoj pečat na Liverpool i Liverpool ne bi to što jeste da nije bilo "Bitlosa"


grad je bio pun poslastičarnica koje su bile u tom stilu.... očito napravljene iz pravih starih autiju.


i kad smo se vračali naveče miniju, ceo grad je bio zatvoren zbog gigantskih lutki koje su imale paradu kroz grad. drago mi je bilo da smo nešta takvo ogromno videli i to upravo sa našeg parkinga. a sledeči dan smo čitali po svim novinama o tom događaju a mi nismo ni znali koliko to njima znači.


drugo jutro smo se več probudili u Manchestru kod naše drago Sophie. naravno da znate Sofiju. naveče oko 11 noču čuli smo se telefonom. bila je na svadbi koju je napustila samo da bi nas ugostila.
Sophie se sigurno sečate i po njenom putu minijem u Mongoliju-  http://www.miniforum.si/forum/viewtopic.php?f=6&t=313
ovde imate još i priliku upoznati Ed, koji je sjajan dečko i veliki majstor za velike ptice i velike mašine. on je mehaničar za putničke avione i popravlja sve od A do Ž. kaže da je čak lakše zameniti motor na boingu nego kod minija. nije ni čudo da su kupili kuču ravno ispod piste za sletanje aviona, to znači kod aerodroma. i svakih nekoliko minuta nad glavom sleču velike pticu a Ed i Sophie komentiraju po zvuku koji avion sada leti iznad nas.


ima još dosta zanimljivog. uskoro počinje nastavak.