Posto sam se vec predstavio kao clan sada cu nesto da kazem i o mom miniju..
Odavno je u meni postojala zelja da imam mini morisa, tacnije u mom kraju je postojao jedan mini moris dok sam bio klinac ali iskreno tada mi i nije nesto privlacio paznju jer su tada bila aktuelna druga vozila a mini jos nije dostigao te godine da bi se smatrao kao oldtajmer ili nesto tako, tacnije meni se cinilo da je to obican auto kao i svaki drugi a svi smo se okretali za tadasnjim "besnim" automobilima mini je ostao relativno neprimecen, postovan je bio samo u uskim krugovima ljudi, ali se i tada u toj klasi vozila i te kako isticao i bio isred svih.. Ja to govorim sa mog stanovista i mojih tadasnjih godina.. Inace sam veliki ljubitelj automobila i pratim automobilski svet i poslednje 2 godine aktivno pratim desavanja oko minija, pratim cene, ponudu, skupove itd. Zbog udaljenosti od mesta gde se odrzavaju skupovi nikad nisam bio u mogucnosti da posetim neki od njih..
Da skratim, jer je polovina od vas vec sigurno prestala da cita moj post, posle dugog razmisljanja i premisljanja resih i ja da kupim minija..Pratio sam oglase, cuo se sa par njih i polako krenuo za Beograd, bio sam odmah odlucen da ne kupim bas neki les vec da to bude u iole pristojnom stanju jer nisam bas u tom fazonu da se vucaram po majstorima svaki dan, a da i cena bude relativno razumna.. Dan pred polazak zovem lika ciji mi se mini najvise svide ali cvrc, kaze juce ga prodao, no to me nije pokolebalo, jos 3 su u opticaju i valjda ce neki da me ocara..
Stizem u srpsku prestonicu i odmah zovem decka ciji je mini sledeci bio u igri i odlazim sa dva brata da ga pogledam.. Dolazim, srecem dva lepo vaspitana momka, jedan je vlasnik a drugi mu je drugar.. Mini na prvu loptu izgleda lepo sredjeno, nasminkano, svidja mi se za pocetak.. Sedam krug i vidim da i ide lepo ali kocnice bas slabe, motor se po mom laickom razmisljanju malo vise pregreva nego sto treba a ostalo je sve relativno ok...Vec pocinjem da razmisljam da li sa tim minijem mogu bezbedno da stignem do Kosovske Mitrovice.. Pored svega toga ja resim da i mogu da kupim tog minija i da ga sredim ali ipak mi je sve nesigurno.. Najvise me je pokolebalo sto nisam mogao da nadjem broj sasije a ni vlasnik nije mogao, broj motora se jasno vidi ali sasije nema... Jos je u opticaju pogadjamo se oko cene, lik je rekao jednu i nece da popusti ni za evro a takvu kupovinu ne volim jer smatram da je to nepostovanje kupca ali ajde, tih 50e ostavimo da se dogovorimo preko telefona, dogovorimo se da se nadjemo ujutru i razilazimo se.. Zovem ga uvece i potvrdimo dogovor, da ponese sve sto ima od delova i da zavrsimo papirologiju, prihvati, ali cenu nece ni tad ni malo dole... Sve prodje to, legnem da spavam i razmisljam dal sve radim ispravno ali prelomim, idem do kraja pa sta bude neka bude, cenu mogu da progutam, broj sasije teze ali procicu nekako... Ustajem ujutru rano, zovem decka u dogovoreno vreme da vidim dal je stigao na dogovoreno mesto koje je inace blizu stana gde sam odseo kad ono cvrc, lik se uspavao i mrtav ladan, kao da on meni treba a ne ja njemu i tu definitivno resim da od tog minija nema nista, previse i za mene.. Ako ovo cita taj decko sigurno ce da se pozna, fin je i dobar ali izgleda previse mlad i zelen, ali i pored svega ga pozdravljam..
Idemo dalje...
