Malo drustvo, ali vec dobro poznato svima (pa cak i britanskoj stampi) okupilo se u predsednickoj rezidenciji na Meljaku.
Krenuli smo na put i ubrzo stigli do manastira Bogovadja.
Ne, to izgorelo na slici nije manastir, ali je tu tabla. Nakon male pauze krenuli smo dalje. Vozikali se po raznim putevima, ali je onda ostro Goranovo oko primetilo nesto sumnjivo na Sinisinom autu.
Srecom, lazna uzbuna. Putovanje se nastavlja prema Divcibarama.
Predeli su fantasticni, a jesenje boje su ih dodatno zacinile.
Odjednom, na prevoju, puca pogled.
A i vreme je za dorucak. Svi smo se slozili da gospodja Divac treba da dobije pocasnu clansku kartu.
A evo i dokaza da su se minici popeli na Divcibare. Sada odmaraju pred Debelo brdo.
Pauzu uvek treba iskoristiti za zamenu ulja. A uvek je to bolje raditi klubski.
Na tako lepom mestu, setili smo se i onih koji nisu mogli da podju sa nama
A Zuca bi na svim mitinzima dobio nagradu za najbolji gepek
Najedeni i napojeni, krenuli smo dalje. Dok smo se spustali sa Divcibara sretali smo berace gljiva, po kojima je ovaj kraj dobro poznat.
Ali i druge vredne ljude, koje smo samo zaobisli.
Tokom voznje uzivali smo u fantasticnim predelima kroz koje smo prolazili, a u njima smo sretali i svoje vrsnjake
Miniji su dobro podneli i Debelo brdo, ali Sinisine gume bas i nisu.
Guma je zamenjena ne bas dobrom rezervnom i putovanje se nastavlja. Stizemo na vidikovac ispod kog vredni ljudi beru bundeve i krompir
A onda nizbrdo sve do Drine
I jos jedna zamena gume. Umesto Sinisine rezervne, stavljamo Vladinu rezervnu.
Dolazimo do reke Vrelo koja je dugacka samo 365 metara i koja se uliva u Drinu formirajuci fantastican vodopad.
Odatle smo se popeli na Taru. Na Mitrovcu smo shvatili da nasem predsedniku ne radi levi far. Divac je brzo priskocio u pomoc i mogli smo sigurno da nastavimo dalje.
Sa Mitrovca smo produzili na jagnjetinu. Miniji daleko ispred nas. Izgleda da su vec svi bili dobro gladni.
I tu je kraj nase price u slikama. Baterije u aparatu su odradile svoj deo posla i izdale nas tek u sumrak. Sa dobre klope pravac na Ibarsku magistralu, za Beograd, a mi onda jos malo do Novog Sada.
