U petak, rano ujutru, okupili smo se u restoranu SteCo. na samom početku autoputa. Iznenadili su nas oni koji, na žalost, nisu mogli da pođu sa nama. Siniša i Igor ispratili su nas uz čaj i kafu, ali i pozdrave koje smo trebali da prenesemo u Grčku.
Krenuli smo čim se sunce malo podiglo. Mraz oko nas, a magla ispred.
Stali smo da nahranimo mezimce. Napunili do vrha i krenuli dalje.
Uvek je dobro malo i odmoriti. Kako bi se okrepili stali smo na pumpu da popijemo kaficu i naleteli na zanimljivu porciju
U prozore smo stavili tablice da svi znaju gde smo se mi to uputili, a onda nastavili dalje.
Pred Niš su se prvi put pojavili putokazi koje smo sve vreme želeli da vidimo. To je značilo da se lagano, ali sigurno približavamo cilju.
Sišli smo sa outoputa i ušli u Grdeličku klisusru koja je ovog puta bila obučena u boje jeseni. Predivna priroda, krivudav put i tuneli učinili su naš put posebnim.
Naravno, na našim putevima se uvek nešto radi. Čekanje na semaforu iskoristili smo na najbolji mogući način – igrajući se sa foto aparatom.
Goriva je polako nestajalo pa smo napravili još jednu pauzu za tankanje. Tada smo primetili da su Tjaša i Peter uz pomoć svog minija izvrsili genocid nad nedužnim insektima.
Zavirili smo pod haube pa nastavili dalje.
Napustili smo našu zemlju, ušli u Makedoniju, platili putarinu i nastavili putovanje. Ispred nas su bili samo plavo nebo, put i Skoplje.
Na pumpi u blizini Skoplja stali smo da sačekamo drugare iz makedonskog mini kluba.
Čekanje nam je prekratio naš novi umiljati drugar
Iznenadile su nas i devojke iz Red Bull-a
Pošto se čekanje odužilo, odlučili smo da iskoristimo vreme i da zemenimo lajsnu na haubi koju je Vlada dobio tog jutra, a nije stigao da je namontira pre polaska.
I taman kad nam je čekanje dosadilo pojavio se crveni mini, a u njemu Jovica sa porodicom
Pozdravili smo se i brzo krenuli dalje jer je Jorgos već tada čamio na granici i čekao nas
Ipak, morali smo da napravimo još jednu pauzu. U dolini Vardara uhvatila nas je glad. Stali smo na pljeske i uživali u zalasku sunca uz koje su naše senke bile veoma duge.
Napokon u Grčkoj. Jorgos je na granici dočekao i nas i mrak
Drugari iz Soluna dočekali su nas u svečanoj sali hotela u Lagadi uz dobru čašicu i još bolju hranu
Tanjire i čaše smo brzo ispraznili. Sve je bilo fantastično. Morali smo da popustimo kaiš.
Solunci su nas upoznali sa planom i programom za subotu. Razgovor je nastavljen uz dobro vino posle kog smo brzo zaspali.
Kada smo se probudili i pogledali kroz prozor, shvatili smo na kakvom smo divnom mestu.
Doručkovali smo i brzo otišli da operemo minije.
Kada smo se vratili minijevci su već bili na svom mestu i čekali nas. Organizovali smo mali photo session.
Jorgos je pre nekog vremena imao bliski susret sa galebom. Ostali su tragovi na haubi plavog minija
Još smo se malo slikali, a zatim krenuli prema Solunu. Pred nama je bilo more
Uz sve lepote nije nas zaobišao ni saobraćajni kolaps koji je Vladi bio dobra prilika da izađe iz auta i zatvori haubu.
Napokon stižemo na mesto sastanka. Na ulazu parkirališta sačekao nas je Meletis sa fotoaparatom. Naravno, tu je već bilo okupljenih minijevaca.
Ušli smo u restoran i pod jedrom koje nas je zaklanjalo od sunca uživali u mirisu mora i kafe
Domaćini su podelili poklone i nagrade za goste iz inostranstva
Tjaša je pokupila dve nagrade. Njoj pripada i naš i slovenački pehar
Još smo malo uživali u pogledu na more i palme, a onda smo krenuli u šetnju Solunom.
Od silnih znamenitosti smo i ogladneli. Naši domaćini su nas odveli na giros i ostale specijalitete. Dok smo čekali hranu ispisali smo razglednice
Punih stomaka smo laganim korakom prenuli prema autima i još malo uživali u lepotama Soluna
Malo smo odmorili i uveče krenuli u provod. Za nas je bio obezbeđen kombi koji nas je odveo na odredište
Mala šala. Ipak odosmo u latino klub. Bilo je veselo
Toliko smo se umorili da je Peter zaspao u povratku. Ali se prvo osigurao na veoma čudan način.
Odspavali smo. Ujutru smo svratili u Hamam da isprobamo čuveno tursko kupatilo. Bilo je fantastično. Na žalost, od divne tople vode i pare svuda oko nas, to uživanje nije bilo moguće slikati. Posle te uživancije smo otišli na doručak, a onda u sobe da se spakujemo. U međuvremenu se na parkingu hotela okupilo društvance da nas isprati. Uz priču i slikanje vreme je proletelo. Nas je čekao dug put i morali smo da krenemo i napustimo naše prijatelje.
I u povratku smo imali lepo vreme
Ponovo smo napravili malu pauzu u dolini Vardara
Tjaša i Peter su prvi napustili naš mali konvoj i otišli u pravcu Ohrida
A Jovica je skrenuo prema Skoplju
Ostali smo sami, a pred nama dug put. Redovno smo stajali i proveravali stanje našeg malog mezimca koji nas nije izneverio
Još jedna pauza i nestala je i pita koju je Jorgosova baka pripremila za nas
Sunce se polako spuštalo, a pred nama je još uvek bila dobra deonica puta
Poslednji put kada smo pogledali na sat na njemu je pisalo da smo od početka našeg putovanja prešli 1275 km
Još samo malo. Beograd je tu iza ćoška. Novosađani su još malo zujali po prestonici, čekali autobus i stigli kući pred svitanje. Svi živi i zdravi. Utisci sa nezaboravnog putovanja nikada neće izbledeti.
